Autor: Irena Dedakin NOVA.RS

Studentska lista odnela je ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani 25. oktobra i time nakon 14 godina skinula Srpsku naprednu stranku sa vlasti. U danima i mesecima koji predstoje građani očekuju brojne promene, a jedno od pitanja koje se nameće odnosi se na saučesništvo brojnih estradnih ličnosti sa SNS-om i profitom koji su ostvarili tokom decenije i po njihove vladavine.

Jelena Karleuša verovatno je ime koje građanima ovih dana prvo pada na pamet, ali ne treba se zavaravati – dugačka je lista onih koji su godinama ne samo ćutali na sve što je prethodni režim radio, već su ga zdušno i javno podržavali, a usput i fino zaradili. Pa, krenimo redom.

Jovana i Željko Joksimović

Televizije, novinska agencija, marketing i odnosi s javnošću – poslovanje Jovane i Željka Joksimovića odavno je prevazišlo voditeljsku i muzičku karijeru. U središtu tih poslova nalaze se „Majo public“, „Minacord media“ i „Tačno“, dok je saradnja sa Telekomom bila važna i za finansiranje širenja njihovog medijskog biznisa.

Poslovne veze sa državom razvijale su se uporedo sa javnim približavanjem naprednjacima. Nova.rs je pisala i o angažmanu Jovane Joksimović na Akademiji mladih lidera SNS-a, gde je polaznicima govorila o medijima, komunikaciji i javnom nastupu. Fotografije i snimke predavanja objavila je Fondacija „Za srpski narod i državu“.

Jedna od firmi preko kojih se najjasnije vidi poslovanje sa državnim sektorom jeste marketinška agencija „Majo public“. Osnovale su je Jovana Joksimović i Manja Grčić 2019. godine. Jovana je u međuvremenu postala jedina vlasnica.

U septembru 2024. ova agencija je u razmaku od dve nedelje dobila dva posla od Srbijavoza, ukupno vredna 7.171.200 dinara sa PDV-om, odnosno oko 61.300 evra. Prvi posao odnosio se na PR strategiju, odnosno plasiranje i distribuciju informacija za javnost, a drugi na održavanje društvenih mreža i izradu sadržaja. Svaki je vredeo po 3.585.600 dinara sa PDV-om. Za prvi posao „Majo public“ bila je jedini ponuđač. Za drugi je konkurisala i firma Olivere Jovićević, čija je ponuda bila jeftinija, ali je, prema dokumentaciji koju je Nova.rs prenela, odbijena zbog neispunjavanja traženih uslova.

Saradnja je nastavljena i naredne godine. Srbijavoz je 16. oktobra istog dana dodelio agenciji još dva ugovora: jedan za plasiranje i distribuciju informacija za javnost, a drugi za društvene mreže i sadržaj. Svaki je vredeo po 4.788.000 dinara sa PDV-om.

Spisak poslova nije se završavao na železnici. Kako je Nova.rs ranije objavila, „Majo public“ je tokom 2023. sa Srbijavozom imala i ugovor za PR usluge vredan oko 30.000 evra.

Iste godine ugovorila je konsultantske usluge iz oblasti PR-a i marketinga sa državnim Diposom, vredne oko 29.700 evra. Sa tim preduzećem, koje upravlja nekretninama u vlasništvu Srbije, poslovala je i 2022: jedan posao za PR usluge vredeo je oko 25.000 evra, dok je organizacija korporativnog događaja iznosila oko 14.300 evra.

Među klijentima koje je agencija navodila na svom sajtu bili su i Telekom, eUprava, Prirodnjački muzej, Auto-moto savez Srbije i AMS Osiguranje.

Za Željkov medijski biznis posebno je važna „Minacord media“, iza koje su bili on i Manja Grčić, a u okviru koje posluju K1, Kazbuka i TV Doktor.

Kako je pisao portal Raskrikavanje, ova firma je dobila dva bankarska kredita ukupne vrednosti 2,4 miliona evra: 1,5 miliona u novembru 2019. i još 900.000 evra u martu 2020. Kao obezbeđenje otplate založila je potraživanja iz tri ugovora sa Telekomom o distribuciji televizijskog programa.

Koliko je firma porasla pokazuje podatak iz ranijeg teksta Nova.rs: od početnog prihoda nešto većeg od 500 evra 2019, „Minacord media“ stigla je do više od četiri miliona evra prihoda 2020, a zatim do 7,2 miliona 2021. godine. Godine 2024. imala je prihod od 1.108.935 evra, dok je 2025. ostvarila prihod oko oko 700.000 evra.

Prethodnih godina, vlasnička struktura firme “Minacord media” bila je podeljena između Željka (80%) i njegove kume Manje Grčić (20%). Međutim, prema poslednjim podacima, Željko je vlasnik 84% firme, dok je ostalih 16% zabeležen kao sopstveni deo firme.

Druga važna firma u poslovnoj mreži jeste „Tačno“. Prema vlasničkoj strukturi koju je Nova.rs objavljivala, RTV Pančevo ima 60 odsto, a „Minacord media“ 40 odsto udela.

Preko te firme preuzeta su prava na korišćenje Tanjugovih imovinskih prava na deset godina. Direkcija za imovinu tada je naglašavala da se radi o ustupanju tih prava, a ne o prodaji same novinske agencije.

Nova.rs je 11. marta 2026. objavila da je „Tačno“, čija je direktorka Jovana Joksimović, dobilo i posao medijskog praćenja aktivnosti EXPO-a 2027, vredan oko 5,04 miliona dinara.

Prema odluci o dodeli ugovora poziv je upućen firmi „Tačno“ i agencijama Beta i FoNet, a ponudu je blagovremeno dostavilo samo „Tačno“. Komisija je konstatovala da su uslovi ispunjeni i da je cena prihvatljiva i tržišna.

Lazar Ristovski

Glumac, producent i reditelj – Lazar Ristovski ima karijeru dugu skoro pet decenija, a za to vreme postao je ime koje se vezuje za kvalitetne uloge, ali i za vernost svakom aktuelnom režimu. Pred izbore koji su održani 17. decembar 2023. godine, glumac je bio jedan od potpisnika liste SNS-a pod nazivom „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Samo godinu dana ranije, odnosno u aprilu 2022. Ristovski je bio četvrti na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ i aktivno učestvovao u predizbornoj kampanji SNS.

Jedan od najistaknutijih glumačkih imena u domaćoj kinematografiji podržao je Vučića još 2017. godine, kada je prisustvovao konvenciji SNS u beogradskoj Areni. On je tom prilikom održao govor u kojem je sa sigurnošću tvrdio da će Vučić biti predsednik.

Da se njegova podrška vladajućoj strukturi isplatila pokazuju i brojke.

Mnogo je prašine podignuto odlukom Filmskog centra Srbije da sa čak 57.040.370 dinara 2024. godine podrži projekat “Vera Kroner” produkcijske kuće Lazara Ristovskog “Zilion film”. Osim toga, „Zilion film“ je za organizaciju festivala u Ravnom Selu dobio pet miliona dinara i to je najveći iznos kojim je podržan bilo koji festival na ovom konkursu.

Preduzeće Zillion Film, na čijem je čelu glumac, dobilo je 2019. godine 10 miliona dinara od gradskih vlasti Novog Sada za snimanje filma „Očevi slobode“, čiji je naziv kasnije promenjen u „Ime naroda“. Ovim je Zillion dobio ogromnu većinu od ukupno 12,5 miliona dinara koliko je bilo izdvojeno na konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti filmske umetnosti. Preostalih 2,5 miliona podelilo je dvanaest učesnika konkursa kojima su odobrena sredstva u iznosima od po 100, 150 ili 200 hiljada dinara.

Dve godine ranije, kada je prvi put pružio podršku Aleksandru Vučiću u predizbornoj kampanji, Ristovski je od Filmskog centra Srbije dobio čak 40 miliona dinara za filmski projekat. U pitanju je bio film „Kralj Petar Prvi“, na kojem je Lazar potpisan kao producent, a i tumačio je naslovnu ulogu, dok je njegov sin Petar Ristovski režirao ovo ostvarenje.

Ristovski je tada otvoreno rekao da filma ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučiča.

„Kad kažem podrška predsednika Vučića, nije on došao i dao mi pare, nego je u razgovorima sa RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga“, naveo je glumac tad.

Jelena Karleuša

„Svi okupatori u istoriji, svi osvajači, svi neprijatelji srpskog naroda zajedno, NISU USPELI DA UČINE ZLO SRBIJI kao ovi što su juče zaokružili broj 3“, tvitovala je Karleuša dan nakon istorijske pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima. Ova frustracija najpoznatije režimske pevačice nije nikoga začudila – dve godine unazad trudila se iz petnih žila da se dokaže kao najvernija pudlica režima – i za to je debelo nagrađena.

Nakon više od decenije diskografske pauze, Jelena Karleuša je 2023. godine objavila dva albuma, „Alfa“ i „Omega“. Jedan od finansijera ovih projekata bio je Telekom Srbija, odnosno njegov brend MTS, koji je promovisan i u spotovima za pesme „Benga“ i „Takita“.

O finansijskim detaljima saradnje javnost je prvi put čula od tadašnjeg opozicionog poslanika Đorđa Stankovića, koji je u Narodnoj skupštini izneo tvrdnje da je za pevačicine projekte predviđeno čak milion i po evra. Prema njegovim tadašnjim navodima, 350.000 evra bilo je namenjeno albumu, dodatnih 150.000 evra drugim troškovima, dok je milion evra navodno trebalo da bude izdvojeno za televizijsku emisiju.

U drugim izjavama Stanković je pominjao i ukupno 450.000 evra za dva albuma.

Karleuša je kasnije pokušala da se odbrani od kritika, tvrdeći da je Telekom privatna kompanija i da novac za njene projekte ne dolazi iz džepova građana. Međutim, Telekom Srbija je kompanija u većinskom državnom vlasništvu, zbog čega su njene tvrdnje o privatnom vlasništvu bile netačne.

I dok je javnost raspravljala o iznosima koje je pevačica dobila, ona je nastavila da hvali Vučića i napada njegove političke protivnike.

Saradnja sa Telekomom nije bila jedini unosan angažman koji je pratio Karleušinu otvorenu podršku vlasti. Tokom 2024. godine pevačica je počela intenzivno da nastupa na gradskim trgovima širom Srbije, a njeni koncerti finansirani su iz budžeta lokalnih samouprava.

Gaga Antonijević

Reditelj Predrag Gaga Antonijević u više navrata je označavan i kritikovan kao jedan od najistaknutijih podržavaoca i propagatora Srpske napredne stranke. Antonijević je javno podržavao izborne liste SNS-a i Aleksandra Vučića, između ostalog stavljajući svoj potpis podrške listi “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” za izbore 2023. godine, kao i u ranijim izbornim ciklusima.

U medijskim nastupima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom otvoreno je hvalio poteze vlasti i zvaničnike SNS-a, nazivajući ministra Sinišu Malog najboljim ministrom finansija i iznoseći stavove bliske vladajućoj stranci. Njegova bliskost sa vlašću i te kako se isplatila.

Antonijević je dobio višemilionska sredstva za filmove od nacionalnog značaja, poput filma “Dara iz Jasenovca”. Kroz produkcijske kuće “Dandelion Production” i “Film Danas”, Antonijević ima status ključnog partnera državnog Telekoma. Telekom Srbija je finansirao njegove brojne igrane serije, poput “Ubice mog oca”, “Državni službenik”, “Pevačica”, “Bunar”, “Ringišpil”.

U avgustu ove godine, ministar kulture Nikola Selaković i direktorka Kulturnog centra Zlatibor Danica Jevtić Šišović potpisali su ugovor kojim Ministarstvo kulture sa 17 miliona dinara sufinansira treći Nacionalni festival filma i televizije (NAFFIT), čiji je jedan od osnivača, iznenađujuće, baš Gaga Antonijević. Istog dana Selaković je rekao da se ove godine u Srbiji “snimaju sjajni filmovi”, te da se baš na Zlatiboru završava i snimanje ostvarenja Predraga Gage Antonijevića – “Sretenje” o epohi srpske revolucije, Prvog i Drugog srpskog ustanka.

– NAFFIT treba da bude brend festival srpske kinematografije i Srbije na kom će svake godine da trijumfuju filmski i televizijski poslenici koji su bili najbolji u godini pre toga – poručio je.

Rastko Janković

SNS već dugo podržava još jedan glumac – Rastko Janković, koji je već godinama pomoćnik direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Janković je godinama obavljao i funkciju predsednika Udruženja filmskih glumaca Srbije.

Pred ovogodišnje parlamentarne izbore posebno se potrudio da potvrdi ulogu režimskog glumca, pa je bio zvezda naprednjačke predizborne reklame. Da naprednjacima kreativnost nije jača strana pokazali su i ovog puta, te je Janković bio deo projekta koji je gotovo identičan kao predizborna reklama Bejamina Netanjahua (godinama unazad priča se o tome da izraelski spin majstori rade na kampanjama SNS-a).

U tom promotivnom videu, Netanjahu se pojavljuje kao bejbisiter, dok u ovom Aleksandar Vučić pravi društvo jednom penzioneru. Rastku je dodeljena uloga sina usamljenog deke kojem će život ulepšati baš Vučić.

Aja Jung

Druga na beogradskoj listi naprednjaka 2018, promoterka obećanog metroa, a potom direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Politički angažman Aje Jung prate i višemilionska izdvajanja za Beogradski festival igre koji vodi. Samo tokom 2025. ovoj manifestaciji opredeljeno je 17 miliona dinara.

Veza Aje Jung sa Srpskom naprednom strankom konkretizovana je 2018, kada je prihvatila drugo mesto na listi „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“, odmah iza Zorana Radojičića.

Prema analizi Nezavisne kulturne scene Srbije koju je 2024. prenela „Mašina“, Beogradski festival igre dobio je 2022. godine 12 miliona dinara od Ministarstva kulture, četiri miliona od beogradskog Sekretarijata za kulturu i dva miliona iz pokrajinskog budžeta. Ukupno – 18 miliona dinara.

Za 2023. navedeno je devet miliona od Ministarstva, šest miliona od Grada Beograda i tri miliona od Pokrajine, ponovo ukupno 18 miliona dinara. U analizi je posebno problematizovan veliki udeo festivala u ukupnim sredstvima namenjenim ovoj oblasti, zbog čega drugim organizacijama ostaje znatno manje novca.

Podrška je stizala i kroz sponzorstva javnih preduzeća. Nova.rs je u julu 2022, pozivajući se na izveštaj o poslovanju Pošte Srbije za prvi kvartal, objavila da je Beogradski festival igre od tog preduzeća dobio tri miliona dinara.

Za 21. izdanje festivala 2024. Ministarstvo kulture opredelilo je devet miliona dinara, najviše na konkursu u oblasti umetničke igre.

Podrška je nastavljena i 2026. Kako je pisao Danas, na konkursu beogradskog Sekretarijata za kulturu festivalu je namenjeno tri miliona dinara. „Vreme“ je u junu objavilo da je od Novog Sada dobio 2,25 miliona, od ukupno 5,15 miliona dinara za oblast pozorišne umetnosti i umetničke igre na tom konkursu.