Javni dug Crne Gore na kraju septembra dostigao je 5,04 milijarde eura, odnosno 58,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), čime se država približila granici od 60 odsto koju propisuju fiskalna pravila Evropske unije. Iako je taj udio niži od prosjeka EU, koji je 82,9 odsto, poređenje sa pojedinim državama članicama pokazuje da je Crna Gora već dostigla nivo zaduženosti Hrvatske, dok je blizu Rumunije i Slovačke.
Prema kvartalnom izvještaju Ministarstva finansija, državni dug Crne Gore na kraju septembra iznosio je 5,02 milijarde eura, odnosno 58,4 odsto BDP-a, dok je ukupan javni dug dostigao 5,04 milijarde eura, što predstavlja 58,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Nakon odbijanja depozita države, neto državni dug iznosio je 4,46 milijardi eura, odnosno 51,9 odsto BDP-a. Depoziti su krajem septembra iznosili 561 milion eura, uključujući zlatne rezerve procijenjene na 141,5 miliona eura.
Posebno je značajna struktura zaduženosti. Čak 4,78 milijardi eura državnog duga odnosi se na inostrane obaveze, što čini 95,3 odsto ukupnog državnog duga. Domaći dug iznosio je 238 miliona eura.
Tokom trećeg kvartala država je povukla 84,75 miliona eura iz ranije ugovorenih kreditnih aranžmana, dok je za otplatu duga izdvojeno 84,94 miliona eura. Od tog iznosa 55,6 miliona odnosilo se na otplatu glavnice, a 29,34 miliona na kamate.
Među najvećim povlačenjima kredita bilo je 41,53 miliona eura iz aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za dionicu auto-puta Mateševo–Andrijevica, 16,57 miliona od Hapoalim banke za nabavku minobacača i 13,9 miliona eura od Crnogorske komercijalne banke za nabavku logističkih vozila za vojsku.
Standard
